ONI DOLAZE

Izabrana je za učenicu generacije Politehničke škole. To nije ništa čudno, njeni rezultati to zaslužuju, ali skromnost kojom zrači otkriva nam sledeće: „Nisam ni znala da sam u izboru, bila sam prijatno iznenađena, neko je primetio moj trud i rad…“ – reći će na na samom početku razgovora Sofija Marić.

– Titula učenika generacije je kruna koju priželjkuje svaki dobar đak. Ja nisam bila Vukovac, ali jesam učestvovala na republičkim takmičenjima, projektnoj nedelji i priredbama, bila uspešna na raznim poljima, i pretpostavljam da je sve to doprinelo…

I svakako jeste. Na republičkom takmičenju iz oblasti šumarstva i obrade drveta, iz predmeta – dekorativna dendrologija i cvećarstvo, ove godine osvojila je drugo, a prošle – treće mesto. Ovo je trenutak kada novinar – laik, nakon upućene čestitke, zastaje i sagovornici postavlja pitanje – šta je to dendrologija, a ona kao, iz puške odgovara – nauka o drvenastim biljkama (drveće / žbunje). I dodaje:

 –  Zadatak je bio da na osnovu slika ispisujemo latinske nazive biljnih vrsta, radimo testove u kojima je traženo da navedemo vrstu biljke, njene karakteristike… Vežbala sam tako što su mi profesori pokazivali slike, ja ponavljala nazive; testove smo prolazili zajedno. Brzo sam pamtila. U savladavanju teorije pomogli su mi profesori stručnih predmeta: Emeke Sabadoš, Tamara Mujić i Milan Batinić.

Sa diplomom tehničara pejznažne arhitekture u rukama, upisuje se na Akademiju tehničkih strukovnih studija u Beogradu, na smer – zaštita životne sredine. Naravno – na budžet. Zbog velike konkurencije nije uspela da ispuni svoju prvu želju i upiše smer – dizajn enterijera, ali zbog toga ne žali i raduje se novim izazovima. Ovoga puta, u drugom gradu. Ali gde god da ode, srednju školu i dane provedene u njoj – nosi sa sobom.

 – Svaki deo ove zgrade mi je lep! Tu su profesori, moji drugari, predmeti, moja struka… Sve što je kreativno, što je nudilo i nudi razne mogućnosti, ostaće mi u sećanju. Pamtim, ne samo profesore, već i domara i spremačice, tu našu domaćinsku atmosferu. Niko nije bio strog, niko nije vikao na nas, konflikte smo rešavali razgovorom. Moje odeljenje – TPA 4/5 – prepoznalo je moj trud, drugari su bili ponosni i srećni zbog mog uspeha.

A uspeh je postigla i na takmičenjima u recitovanju, kada je, u prvom razredu srednje škole, nakon opštinske i zonske smotre, stigla do regionalnog nivoa i zauzela prvo mesto!

 – Za takmičenje me je pripremala profesorka srpskog jezika Branka Jovičić, a recitovala sam pesmu Marije Knežević „Početak kartografje“. Ovo nije bio i moj prvi susret sa ovom vrstom takmičenja jer sam i u osnovnoj školi (OŠ „Bosa Milićević“ Novi Žednik) već učestvovala na recitatorskim smotrama.

Svestranost naše mlade sagovornice ogleda se i u činjenici da je podjednako zainteresovana za različite oblasti. Sa polja jezika i kazivanja poezije opet se “selimo” u svet bilja. Ovaj put – saksijskog.

 – Na projektnoj nedelji organizovanoj u Tehničkoj školi, u prvom razredu srednje škole, osvojila sam drugo mesto projektom iz oblasti hidrokulture – “Samozalivajuća saksija”. Drugarica Rita Kavai i ja došle smo na zajedničku ideju da biljku zasadimo, ne u zemlju, već u keramzit, gde se u saksiju, sa strane doliva voda koja je napaja… Biljke su inače svuda oko mene – u kući, na terasi, u bašti. Moji poslovi su: okopavanje, orošavanje, zalivanje, svi standardni radovi koje biljke zahtevaju. To radim sama ili sa bakom. Volim “beg” u prirodu, to je prava relaksacija – od učenja, od ljudi. Prostor za odmor u pravom smislu te reči.

A odmor i ljubav predstavljaju i redovni odlasci na folklor kojim se bavi punih četrnaest godina. 

 – Prvo sam bila član kluba u Novom Žedniku, a sada Folklornog ansambla “Sunce”. Često smo nastupali, organizovali koncerte. Sve koreografije su lepe, volim sve da igram, folklor je deo mog života zauvek! Deo onoga što sam naučila imala sam priliku da prezentujem i na maturskoj večeri u Restoranu “Spartak”, gde smo “opleli” po podijumu! Pamtiću to veče – svi veseli, zadovoljni, raspoloženi…

Osim drugara koji su uvek bili podrška, njen vetar u leđa i kamen temeljac svakako je – porodica. “Biće sve u redu, ne brini!” – govorili su joj pred svako takmičenje. Tako je i bilo.

 – Porodica, prijatelji, oni su uvek tu, ali i vera u sebe jer ako drugi veruju u tebe, a ti ne, to je samo pola posla! To samopouzdanje gradila sam godinama – možda ga nije bilo u početku, ali sada je tu. Kažem sebi – ja to mogu, i koračam dalje…

Nagrade, diplome i drugi uspesi u dosadašnjem toku školovanja

AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA UNUTAR ŠKOLE

• Republičko takmičenje iz područja rada šumarstvo i obrada drveta u disciplini cvećarstvo i dekorativna dendrologija, 2023. godine u Kruševcu – drugo mesto
• Republičko takmičenje iz područja rada šumarstvo i obrada drveta u disciplini cvećarstvo i dekorativna dendrologija, 2022. godine u Kraljevu – treće mesto
• Projektna nedelja u tehničkoj školi “Ivan Sarić” u Subotici – drugo mesto
• Regionalno takmičenje u recitovanju, Sečanj, 2022. godine – prvo mesto
• Đak genracije, školske 2022/2023. godine u Politehničkoj školi Subotica

AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA VAN ŠKOLE

• Bavi se folklorom 13 godina, učesnik brojnih seminara u Srbiji, zahvaljujući kojima unapređuje svoje igračko znanje, učeći koreografije iz različitih delova Srbije.
• Učesnica pevačkog kampa u Subotici (2022, 2023.) koji su vodili članovi pevačkog sastava “Srpski pravoslavni pojci” iz Beograda. 
• Član “Kiš teatra” koji funkioniše u okviru Fondacije “Danilo Kiš”. Nakon 5 meseci kontinuiranog rada, u martu je održan javni čas.

DRUGO

• U slobodno vreme bavi se crtanjem, pevanjem, plesom, a uživa da provodi vreme sa životinjama.